Ekološka kriza i mogućnosti i njenog rešavanja 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Fakultet zaštite životne sredine

1.UVOD
Pojavom industrijalizacije, problemi koji se odnose na degradaciju životne sredine postaju sva veći. Glavni razlog za nastajanje ekoloških problema je upravo antropogeni faktor . Čovek je vekovima prisvajao prirodu i odnosio se prema njoj kao prema neiscrpnom izvoru materije i energije. Međutim mora se uzeti u obzir da je čovek prirodno ali i društveno biće, pa ima razvijenu svest što ga i razlikuje od životinja. Prema tome, on morada sagleda posledice svog ponašanja prema prirodi, jer u njoj postoje tokovi kruženja materije i energije kao i mnogi drugi samoregulacioni procesi koji nesmeju biti narušeni.
Svojim radom, čovek je od prvobitnog okvira života stvorio specifičan kulturni okvir.U tom dugotrajnom procesu smatralo se da je priroda tu da bi u potpunosti zadovoljila sve ljudske potrebe, i da se ona mora prilagoditi čoveku, a ne čovek prirodi.
Sve ovo, dovelo je do velikih problema u životnoj sredini. Ti problemi zauzimaju globalne razmere, pa seza njihovo označavanje sve češće koristi termin ekološka kriza.
Pod pojmom ekološka kriza podrazumeva se niz problema kao što su: globalno zagrevanje ili efekat stklene bašte, zagađenje vazduha, voda, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta i mnogi drugi. Svi ovi problemi mđusobno su povezani iuslovljeni. Šanse za njihovo potpuno rešavanje su male, ali se oni mogu znatno smanjiti ispravnim ponašanjem čoveka prema prirodi. Širenjem ekološke svesti, uvođenjem zakona za zaštitu životne sredine i mnogim drugim metodama može se bitno uticati na poboljšanje njenog stanja. Da bi se do toga došlo potrebno je ući u suštinu mnogih problema koji se odnose na degradaciju živtne sredine.
2. POJAM I UZROCI EKOLOŠKE KRIZE
Ekololški problemi dovode do negativnih promena ne samo u biosferi već i u ljudskom društvu, pa se iz tog razloga ovim problemima bave i društvene nauke kao što je socijalna ekologija.
Pod pojmom ekološk kriza, smatra se niz problema koji uzimaju globalne razmere a odnose se na životnu sredinu. “Ekološka kriza predstavlja narušavanje uravnoteženosti uslova i uticaja u čovekovoj životnoj sredini, u jedinstvu njene prirodne i društvene komponente i izražava se u ugroženosti stabilnog funkcionisanja kko biosfere tako i društva, dovodeći u pitanje čovekovu egzistenciju kao prirpdno- društvenog bića.” (Marković, 1994.)
Marković, takođe, nalaže da se pri definisanju ekološke krize najčešće navode tri njena modaliteta, a to su: zagađenje, ugroženost i destrukcija. Ovi modaliteti odnose se na meru degradacije i poremećaja ekološke ravnoteže. Pa tako zagadjenje predstavlja najniži stepen poremećaja životne sredine. Ugroženost je znatno smanjenje sposobnosti ekosistema i biosfere za samo regulacijom a destrukcija predstavlja onaj stadijum degradacije kada je obnova njihovih funkcija nemoguća ili podrazumeva velike napore koje bi čovek morao da uloži u dugom periodu.
Životna sredina ima veliku sposobnost samoregulacije, pa unošenje malih količina zagađujućih materija ne može da ugrozi prirodne procese u noj. Međjutim, emisijom velikih količina toksičnih materija prelazi se prag samiregulacije i to dovodi do ozbiljnih oštećenja i poremećaja u njoj.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]